| |
 Опширније | |
| Основни подаци | |
|---|---|
| Држава |  Србија |
| Покрајина | централна Србија |
| Округ | Мачвански округ |
| Становништво | |
| Становништво | 19.863 |
| Агломерација | 86.413 |
| Положај | |
| Координате | 44°32′02″N 19°13′16″E |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Надморска висина | 142 m |
  Лозница Лозница на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Видоје Петровић (Г 17+) |
| Поштански код | 15300 15301 |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | ЛО |
| Веб-страна |
|
Лозница је град и седиште града Лознице у Мачванском округу у западној Србији. Према попису из 2002. градско насеље Лозница је имало 19.863 становника, док је на територији која припада Граду Лозници, живело 86.413 становника.
Историја[уреди]
О насељености овог краја, још од праисторије, сведоче многи археолошки налази. Од око 900. до 300. године старе ере, ову област насељавали су Илири. Најстарије насеље Ad Drinum потиче из римског доба.
Насеље на месту данашње Лознице први пут се помиње у повељи краља Милутина с почетка 14. века, а као паланка већ 1717. године. Име је вероватно дошло од речи лозица због великог броја винограда.
У време Првог српског устанка у Лозници је био војвода Анта Богићевић који је водио Бој на Лозници, што је опеваоФилип Вишњић. Као град насеље Лозница формирало се 1834. године, годину дана после припајања Кнежевини Србији. Поред мушке основне школе која с прекидима ради од 1795. године, 1858. године добија и женску, а непотпуну Гимназију 1871. године. Већ 1888. године Лозница има новчани завод, штедионицу, суд, болницу.
Током Првог светског рата, од 16. до 20. августа 1914. надомак Лознице је вођена Церска битка, у којој је српска војска поразила аустроугарску. Друга битка у овом крају у Првом светском рату крају била битка на Мачковом камену, од 18. до 23. септембра 1914. Колубарска битка, трећа битка у овом крају је започела аустроугарском офанзивом 6. октобра 1914. општим нападом на Другу армију која је држала положаје у доњем Јадру и Мачви. У биткама на Гучеву и Дрини после великих губитака српска војска се повукла на Колубару.Лозница је ослобођена 2. новембра 1918. године.
Стварањем Краљевина СХС из основа се променио положај Јадра. Од пограничног краја постао је срез дубоко у унутрашњости нове државе. Миран живот становника Лознице прекинуо је Други светски рат. Четници су ослободили Лозницу 31. августа 1941. Окупатор је поново заузео Лозницу, а октобра 1941. у Драгинцу су у знак одмазде стрељали 2.960 људи, жена и деце. Лозница је ослобођена 23. септембра 1944. године. После ослобођења 1944. године Лозница је имала око 3.000 становника. Према последњем попису из 1991. године у лозничкој општини је у 54 насељена места живело 87.658 становника. Сам град те године имао је 18.826 становника а са приградским насељима Клупцима, Крајичницима и Лозничким пољем непуне 34.000. Лозница је за време протеклих ратова на простору бивше Југославије била транзитна станица и уточиште избеглим и унесрећеним људима. Негде око 70.000 људи је прошло кроз овај град, велики број њих је добио помоћ и збринут. И данас око 15.000 избеглих и расељених лица живи на подручју општине Лозница.
Демографија[уреди]
У насељу Лозница живи 15.855 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,3 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 6.666 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
