Тршић (Лозница)
Тршић је насељено место града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2002. било је 1263 становника (према попису из 1991. било је 1210 становника), налази се 9 km југоисточно од Лознице.
| Тршић | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Управни округ | Мачвански |
| Град | Лозница |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1263 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 233 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 15303 |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | LO |
Ученици треће и четврте године средњих школа који освоје једно од прва три места ослобођени су полагања испита из ове области приликом уписа на Филолошки факултет Универзитета у Београду и признаје им се да су постигли максималан број бодова.[2] У селу се налази етнографски парк са спомен-кућом, објекти народне архитектуре и објекти намењени посетиоцима. Село је родно место српског филолога и реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. Стога Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије сваке године у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије крајем маја баш у њему организује Републичко такмичење из српског језика и језичке културе за ученике седмог и осмог разреда основних и свих разреда средњих школа из државе.[1]
Село је родно место српског филолога и реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. Стога Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије сваке године у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије крајем маја баш у њему организује Републичко такмичење из српског језика и језичке културе за ученике седмог и осмог разреда основних и свих разреда средњих школа из државе.[1]
Ученици треће и четврте године средњих школа који освоје једно од прва три места ослобођени су полагања испита из ове области приликом уписа на Филолошки факултет Универзитета у Београду и признаје им се да су постигли максималан број бодова.[2] У селу се налази етнографски парк са спомен-кућом, објекти народне архитектуре и објекти намењени посетиоцима.
Приликом израде етно-парка нарочита пажња била је посвећена жељи да се трајно обележи и сачува успомена на Вука и његово дело, као и да се очувају природна средина и просторне вредности. 1933. године на месту где је била кућа породице Вука Караџића подигнута је спомен-кућа, дводелна брвнара, делом над подрумом, стрмог крова покривеног шиндром. Један део брвнаре чине кућа и соба, а други вајат, качара и кош за кукуруз. Кућа је одељење са отвореним огњиштем, покућством и посуђем, карактеристичним за куће из 19. века. У соби се налазе кревет, сто, клупа, иконе, гусле и Вуков портрет из 1816. године, рад Павела Ђурковића.
Поводом 100 година Вукове смрти (1964. године) студентске радне бригаде на радној акцији „Тршић 64" су подигле амфитеатар са позорницом, који одговара потребама организовања Вуковог сабора и Ђачког Вуковог сабора, а 1987. године Тршић добија целовит изглед као културно-историјско споменичка целина. Такође је изграђен пут од Вукове куће до манастира Троноша.
Од недавно у Тршићу је заживео и сеоски туризам претварањем породичних кућа у атрактивне објекте намењене за смештај гостију, тако да је сад могуће посетити ово живописно место и остати у њему пар дана и уживати у чарима домаће кухиње као и природног сеоског амбијента.
У насељу Тршић живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36.9 година (36.0 код мушкараца и 37.8 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.36.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.255 | 99,36% | ||
| Словенци | 1 | 0,07% | ||
| непознато | 6 | 0,47% | ||





